Prihvatanje i odstojanje od misli
Učimo da napravimo prostor za neprijatna osećanja i da misli posmatramo kao misli, a ne kao naredbe ili nepobitne činjenice. U ACT-u se to naziva i kognitivna defuzija.
← Početna
ACT psihoterapija · Zrenjanin i onlajn
ACT psihoterapija i psihološko savetovanje.
Psihoterapijski rad započinjemo razumevanjem teškoće i procenom ličnosti. Zatim postavljamo jasne ciljeve i pratimo promene u ponašanju i svakodnevnom funkcionisanju, kako bi napredak bio vidljiv i van susreta.
Osnova pristupa
Šta je ACT psihoterapija?
U psihološkom savetovanju i psihoterapijskom radu oslanjam se, između ostalog, na terapiju prihvatanjem i posvećenošću (Acceptance and Commitment Therapy, ACT). Ovaj pristup usmeren je na razvoj psihološke fleksibilnosti: sposobnosti da ostanemo u kontaktu sa sopstvenim iskustvom i biramo ponašanje u skladu sa ličnim vrednostima, čak i kada su prisutne neprijatne misli i osećanja.
ACT psihoterapija ne svodi se na pokušaj da uklonimo svaku neprijatnu emociju. Istražujemo šta osoba radi kada se teškoća pojavi, kakve posledice takvi postupci imaju i šta bi joj pomoglo da se kreće ka životu koji želi da gradi.
Pažnja i perspektiva
Vežbamo vraćanje pažnje na sadašnji trenutak i fleksibilnije sagledavanje sebe, umesto potpunog poistovećivanja sa trenutnim raspoloženjem ili ličnom pričom.
Vrednosti i posvećeno delovanje
Razjašnjavamo šta ti je važno i kako to može da se vidi u svakodnevnim postupcima. Posvećenost ovde znači biranje ostvarivih koraka, a ne zahtev da stalno budeš produktivan.
Cilj psihoterapije je promena koja se vidi u životu.
Razumevanje problema je važno, ali samo po sebi nije kraj rada. Posebnu pažnju posvećujem promenama ponašanja: da li osoba manje izbegava važne situacije, ponovo se uključuje u aktivnosti, postavlja granice ili drugačije reaguje u odnosima. To su konkretni pokazatelji na osnovu kojih možemo da pratimo napredak. Prihvatanje neprijatnih osećanja ne znači odustajanje od promene.
Prilagođavanje osobi
Ne počinjemo svi od iste tačke
U ACT psihoterapiji ne postoji jedan redosled tehnika za sve. Izbor početnog koraka zavisi od teškoće, okolnosti i obrazaca koji je održavaju. Primeri ispod pokazuju kako psihoterapijski rad može da izgleda u različitim situacijama.
Depresivnost i povlačenje
Najpre mali koraci ka aktivnosti
Kada su prisutni bezvoljnost, povlačenje i gubitak svakodnevne strukture, često ima smisla početi od postepene aktivacije. Biramo male i ostvarive aktivnosti povezane sa ličnim vrednostima, umesto da čekamo da se motivacija prvo pojavi. Usput radimo i sa mislima i osećanjima koja te korake otežavaju.
Anksioznost i izbegavanje
Manje borbe, više prostora za delovanje
Istražujemo šta se dešava kada neprijatnost pokušavamo da kontrolišemo ili izbegnemo po svaku cenu. Zatim, u dogovorenom tempu, radimo na spremnosti da se suočimo sa važnim situacijama i kada je anksioznost prisutna.
Odnosi i životne teškoće
Prepoznavanje obrazaca i izbor drugačijeg odgovora
U odnosima, promenama i ponavljajućim konfliktima mogu biti važni prepoznavanje ustaljenih obrazaca, odnos prema emocijama, granice i vrednosti. Ne tražimo samo odgovor na pitanje „zašto“, već i šta možeš da uradiš drugačije.
Od procene do evaluacije
Kako izgleda proces psihoterapije?
Rad ne zasnivam samo na utisku sa pojedinačnog susreta. Psihoterapija započinje početnom procenom, nastavlja se radom na dogovorenim ciljevima, a tokom procesa proveravamo da li dolazi do promena i koliko su one značajne.
Početna procena ličnosti
Na početku razgovaramo o teškoćama, životnim okolnostima i dosadašnjim načinima suočavanja. Početna faza uključuje i psihološko testiranje ličnosti, kako bismo stekli potpuniju sliku o obrascima reagovanja i postavili osnovu za individualni plan rada.
Ciljevi i promene ponašanja
Na osnovu procene dogovaramo konkretne ciljeve. Psihoterapijski rad usmeravamo na promene koje su osobi važne: povratak aktivnostima, manje izbegavanja, drugačije reagovanje u odnosima ili veću spremnost da postupa u skladu sa vrednostima.
Evaluacija i praćenje napretka
Tokom psihoterapije periodično procenjujemo intenzitet teškoća, svakodnevno funkcionisanje i ostvarivanje dogovorenih ciljeva. Koristimo razgovor, odgovarajuće upitnike i konkretne pokazatelje ponašanja da bismo pratili kvalitet i obim promena, kao i po potrebi prilagodili rad.
Sledeći korak
Ako razmišljaš o psihoterapiji
Ako se suočavaš sa depresivnošću, anksioznošću, problemima u odnosima ili životnom promenom, možeš mi se javiti i ukratko opisati šta te muči. Razgovaraćemo o tome kako bi psihološko savetovanje ili ACT psihoterapijski rad mogli da izgledaju u tvojoj situaciji.